Između beton hale i ulice: na kojoj si strani štangle?

Nakon što sam u jednom danu sa posla pratila ulične proteste, a veče završila u najfensijem i najskupljem mestu Beton hale, mogu da kažem da ovaj Beograd i ova zemlja nikada neće prestati da me iznenađuju. 

Na ulici se dešavaju strašne stvari. Problem zvani "Rio Tinto" i jezivi zakoni eksproprijacije koji su doneseni nedavno okupili su veliki broj ljudi sa celog spektra od krajnje desnog do krajnje levog i izveli ih na ulice. Ipak, bezobzira na ideološki spektar svi ti ljudi imaju dve zajedničke, a jako važne stvari. 

Ljudi koji su bili na ulicama bore se za svoja Ustavom zagarantovana prava i svi, ako ne svi ali velika većina se nalazi na donjem spektru lestvice mesečnih primanja. Kako to znam. Zato što je ekipa koja sedi u Beton Hali bio sjajan ogledni uzorak. Zašto sam bila tamo? Posao me odveo, taj isti posao zbog kojeg sam javno priznala sopstvenu ušuškanost u babliću koji uporno renoviram nakon svakog bušenja. 

Dakle, na ulici se dešavaju strašne stvari dok na potpuno drugom mestu obučeni u skupe stvari pijuckaju svoja skupa pića koja su im obezbedila mesta u prvim redovima kabare tačkicama u cirkonima, perju i perikama. 

Drugačije rečeno, siromašni protestuju i bivaju nahuškani jedni na druge da se peglaju štanglama, dok ovi drugi, ne da nisu na ulici, nego konzumiraju večere u visini od nekoliko stotina evra što bi bilo u visini mesečne plate većine ljudi koja je na ulicama. 

Stvari naoko mogu izgledati komplikovane, ali samo naoko. Suštinski nema jednostavnije i tačnije podele. Ljudi koji se osećaju direktno ugroženima nalaze se na ulici. Nije važno sa koje strane. Jedni su sa strane štangle koja udara (oni svoju egzistencijalnu ugroženost rešili partijskim angažmanom) drugi su sa strane koja udarce prima, sve dok i oni ne krenu da se mlate. Da li su levo, desno, konzervativni pravoslavci, teoretičari zavere, liberali, borci za ljudska prava, ne znam. Ali jedno znam - siromašni su/ smo.

I zato bi bilo idealno da se ne štanglamo nego da nekako, mada ne znam kako, ako niko od nas nije osetio tu količinu para (da pare direktno utiču na način razmišljanja) pod svojim prstima, okrenemo ka tome da razmišljamo kao ljudi kojima ne pada na pamet da izlaze na ulicu već igraju neke druge igre. 

Zapamtimo - štanglanje i bageri su za sirotinju. Pokušajmo da razmišljamo kao da smo neštooo manja sirotinja. Razmišljajmo kao ljudi iz Topole - pametno. 

I svaki put, kada smo na ulici, hajde da ne gubimo iz vida, da nije čak ni ekipa iz Beton hale naš problem, problem je ekipa na vlasti koja krade i koja ima po nekoliko komada svojih privatnih, ogradama uštekanih Beton hala sa menijem većim od života. 

*Bukvalno većim od života pošto ne zaboravimo, ovde lečimo decu i ljude sms-ovima, zato za čitanje ovog članka, ako vam se dopao, molim vas pošaljite 1158 na 3030.