Sme li se danas biti razmaženo glasačko telo, takozvani šareni listić?

Nije lako biti političko biće u Srbiji, čak i kada u politička bića svrstamo sve one koji imaju pravo glasa pa makar ga ne iskoristili. Hteli da priznaju ili ne, oni i na taj način učestvuju u političkom životu Srbije. Da li ćemo ih zbog toga osuđivati ili ne, ne znam. Ja lično ne bih pošto sam skoro uhvatila sebe u preispitivanju kada sam doživela novo razočarenje u čoveka u koga sam polagala, a možda još i polažem, sada već ne veliku već osrednju nadu, da nam promenu može doneti. Pitala sam samu sebe - nisi li malo previše razmaženo biračko telo da bi tek tako mogla da odbaciš Nebojšu Zelenovića nakon tek jednog lošeg medijskog nastupa? Imaš li to pravo ili si samo toliko privilegovana da nisi svesna šta činiš? 

Hmmmm... Pa jesam privilegovana, to je tačno. Ali mogu reći da nisam osoba koja nikada nije trpela posledice zbog svog javnog nastupanja protiv ove vlasti niti mogu reći da nisam svesna u kojoj meri ljudima mogu zavisiti poslovi i u kojoj meri smo ucenjeni u ovoj zemlji. Da li sam nekada bila ucenjena direktno? Ne, desilo se samo da sam izglasana da budem u komisiji za dodelu mizernih sredstava za razvijanje scenarija (ovo kažem zato što je stvarno bedna lova u pitanju za koju niko čak ni ne lobira niti se lome nekakava koplja) ali da me upravni odbor Filmskog centra Srbije nije odobrio što je najiskrenije začudilo sekretaricu koja je bila ubeđena da je to samo formalnost i koja mi se posle izvinjavala ako je odala utisak da je u pitanju završen posao i da sam, nakon što sam se našla na spisku sa drugim kandidatima ipak jedina sa tog spiska izbačena. 

Naravno da sam odmah posmilila da je u pitanju to što sam mlada i nedovoljno iskusna, iako sam iza sebe imala realizovana dva dugometražna igrana filma, ali sam vrlo brzo shvatila da sam zamenjena sa ćerkom vlasnika jedne produkcijske kuće koja tada ima nula realizovanih igranih filmova pa sam tu opciju odbacila. Jednostavno, bila sam nepodobna i tada sam na svojoj koži osetila šta znači izgubiti anganžman zbog onoga u šta veruješ. A da, u to vreme sam pisala u Vice-u koji je ugašen čim je kupljen. 

Sećam se baš jasno trenutka u kome sam se pogledala u ogledalo i rekla sebi - vidi Saro, ceo život se boriš za sopstvenu egzistenciju i niko ti nikad nije otvorio niti jedna vradna. Nećeš sad ispasti pička. 

Nakon toga, svaki moj strah, svaka moja autocenzura, svako moje kalkulisanje je nestalno. 

Dakle, da preformulišem pitanje, ako sam neko ko je nezavisnot svog glasačkog lista izborila sopstvenom borbom za pošten hleb, ima li iko pravo da sudi o tome kako ću ja da glasam? Jebeno nema. 

Ako sam se za sopstvenu slobodu sama izborila (a znam da postoje mnogi kojima to egzistencija ne dozvoljava i zbog kojih mi je jako žao kada pomislim na uslove u kojima žive i razumem da nije lako prihvatiti to ulje sa stranačkom etiketom i želim da ih zagrlim i kažem im uzmi ulje, glasaj za koga hoćeš boli te kurac) e pa onda mi niko neće uzimati to pravo glasa. 

Ne kažem da je iko pokušao, ali moram da kažem da sam osetila priličnu nelagodu kada je nakon rasprave Manojlović-Zelenović bilo postova u pravcu - opet nasedate na isto, pre je to bio PSG, 1 od 5 miliona, sada je to Manojlović. 

Ma boli me kurac (da oprostite) ko je podmetnuo koga. Zašto smo uvek mi ti koji smo glupi? Šta ako ja hoću "ono što mi se podmeće", sadržajno. Ne, ne želim Aleksandra jebenog Vučića, ja možda želim narod ujedinjen oko neke ideje bez obzira na druge vrste neslaganja koje postoje, i u redu možda u tome uspe neko ko je nestranačka odnosno "podmetnuta" ličnost - ali to i dalje ne menja činjenicu da ja imam prava da želim nekog sa jasnim ciljevima i jasnim rešenjima, nekog novog a ne ovu jadnu raspalu istrošenu opoziciju. 

I da, Zelenoviću ću dati drugu šansu jer nisam imala problem sa onim šta je rekao, ali sam imala problem sa onim kako je to rekao jer to nije čovek kojeg sam imala priliku da upoznam. 

Jasno mi je, nisam bila na licu mesta kada se bager zaletao na narod. Jasno mi je, privilegovana sam jer nisam vozačica bagera i ne znam da nije lako zaustaviti bager golim pesnicama. Ali ja sam se za sopstveno pravo nezavisnog glasa i kritičkog mišljenja sama izborila, pa se u sebi mislim... 

Svako neka jebeno gleda u sopstveni glasački listić, neguje kulturu sećanja, dijaloga i gledanja šire od medijskih narativa. 

I ko može neka pošalje sms na 1158 na 3030. 

P.S. 

Znam da jebeno nije smešno što je Suzana Vasiljević postala neki kurac na FDU-u ali isto tako, imam pravo da se tome jebeno smejem. Jer kao što sam onomad sebi rekla Saro ne budi pička, tako i sad mogu da kažem - svako neka bije svoje bitke najbolje što zna.