SARA STVARA

Nakon što sam u jednom danu sa posla pratila ulične proteste, a veče završila u najfensijem i najskupljem mestu Beton hale, mogu da kažem da ovaj Beograd i ova zemlja nikada neće prestati da me iznenađuju.  Na ulici se dešavaju strašne stvari. Problem zvani "Rio Tinto" i jezivi zakoni eksproprijacije koji su doneseni nedavno  okupili su veliki broj ljudi sa celog spektra od krajnje desnog do krajnje levog i izveli ih na ulice. Ipak, bezobzira na ideološki spektar svi ti ljudi imaju dve zajedničke, a jako važne stvari.  Ljudi koji su bili na ulicama bore se za svoja Ustavom zagarantovana prava i svi, ako ne svi ali velika većina se nalazi na donjem spektru lestvice mesečnih primanja. Kako to znam. Zato što je ekipa koja sedi u Beton Hali bio sjajan ogledni uzorak. Zašto sam bila tamo? Posao me odveo, taj isti posao zbog kojeg sam javno priznala sopstvenu ušuškanost u babliću koji uporno renoviram nakon svakog bušenja .  Dakle, na ulici se dešavaju strašne stvari dok n...

Poslednji Bond film je, po mom skromnom mišljenju, definitivno jedan od najboljih ikada, a za sve to krivim tim sjajnih scenarista među kojima prosto moram izdvojiti Fibi Voler Bridž. Njen humor, blagi ironijski otklon od samog serijala, suptilna prozivka Džejmsa da je postao dedica i konačno sjajan tretman ženskih likova, prosto mora da se uoči.  Fibi prosto izbija iz vrcavosti dijaloga, ali nam ona ili da ipak kažemo, ovaj film, možda konačno najavljuju da se feminističko polje borbe proširilo i na stereotipe od kojih pate muškarci, a koji nam najavljuju jedan novi tretman muškosti na filmu.  Osećam blagu nelagodu dok ovo pišem, jer su mi u glavi reči Igora Stanojevića koji se oseća diskriminisanim što govorim o njegovom rodnom identitetu iz svoje "sužene" ženske perspektive, ali tako mi Fibi Voler Bridž, nastaviću.  Naravno da je daleko od toga da je ovo prvi put da se dešava nešto ovako. Naprotiv, sam Džejms Bond doživeo je prekretnicu pod rediteljskom palicom Sema Me...

  Srbija se saginjati neće. Osim pred Rio Tintom. I pred Linglongom. Ali, "Srbija se saginjati neće", prolazi mi kroz glavu dok konačno kapiram zašto su portreti Miloša Obilića i Živojina Mišića bili na protestu protiv Rio Tina i mislim se - "O jebote, da li ćemo se uvaliti u globalna sranja, opet!".  Ceo ovaj članak inspirisan je opsežnim, i naravno odlično napisanim člankom u Gardijanu , koji je, a kako bi drugačije i bilo - na engleskom jeziku. Zato je prosto greota ne preneti ga i ne prevesti, na šta se doduše oslanjam na domaće slobodne medije, onih jedan i po što ih ima.  U ovom tekstu bi se suštinski osvrnula na neke druge stvari a to je kakva je veza između Rio Tinta i Linglonga. Naizgled, deluje kao nikakva ali suštinski, svakakva je i prelama se opet preko zemlje čiji je mladobosanski izdanak napravio sranje koje je omogućilo da se započne Prvi svetski rat.  Dobro, moj kreativni mozak je otišao možda predaleko ali možda zapravo i nije. Jer kao što su nas u...

  Razvodi su strašno stresne stvari. Zapravo, da bi razvodi bili strašno potresne stvari koje možemo pretočiti u umetničko delo, a koje komunicira i pokreće najdublje emocije u drugim ljudima, mora im prethoditi ljubav. U Adelinom novom albumu "30" odnosno u njenom fensi nastupu pred zvezdama na kojem je otpevala nekoliko novih pesama, a praćena i intervjuom sa Oprom nailazimo na tu ljubav. U "Scenama iz braka" nailazimo na dvoje ljudi kojima je potrebna psihoterapija, ali ljubavi nema.  Može se reći da poredim neuporedivo, ali može se reći i da imam prava na to budući da dele zajedničku temu. Dakle, sa jedne strane imamo Bergmana, reditelja Levija koji voli da kopa po međuljudskim odnosima i odličnu glumicu i glumca. Sa druge strane imamo Adel, njenu muziku i Opru. Naravno da je izglednije da će tim Adel da nas protrese više od uštogljene preintelektualizacije emocija ali postoji nešto više u Adelinom nastupu i razgovorom sa Oprom što je više od patetike.  Ono što ...

Teoretski, mogla bih da imam dete, dovoljno veliko da me pita ko je Ratko Mladić, čovek, tačnije ratni zločinac, oko koga se trenutno diže tolika prašina. Teoretski, to bi značilo da osoba čija se sposobnost sećanja još nije ni razvila kada se desila Srebrenica, objašnjava osobici koja nema sećanje čak ni na bombardovanje, nešto o čemu zna samo posredno. Nešto o čemu je saznavala jedino preko buke koja je dolazila od spolja. Srećom, snimljen je film „Quo Vadis, Aida“ što bi mi znatno olakšalo priču kada bi dete kome objašnjavam Srebrenicu bilo tinejdžerskog uzrasta, barem tinejdžerskog. Teško je oceniti kom uzrastu je prihvatljivo, ako i jednom, da gleda identifikaciju leševa, ali ništa neće promeniti činjenicu da se ta identifikacija desila.  Ali šta ako bismo rekli da dete koje me pita ko je „čika“ na koga se bacaju jaja, prosto nije dovoljno zrelo da taj film pogleda. Dakle, kada postavim pitanje kako detetu objasniti ko je Ratko Mladić dolazimo do te nezgodne stvari, a to j...

Možda je bolje pitanje u stvari, kako sam stvorila sopstveni balb. Danas se čini da smo u bablu i nehotice, istina, jesmo, ali to su mehuri u koje nas stavljaju drugi, a da toga nismo svesni. Ja sam samoj sebi sasvim svesno izgradila svoj mali Ikea švedski babl.  Recept nije zahtevan:  1. Nađite posao van Srbije koji radite u Srbiji.  2. Prestanite da čitate vesti.  3. Prestanite da učestvujete u internet raspravama.  4. Na društvenim mrežama postujte samo pozitivne stvari.  5. Trenirajte. 6. Družite se samo sa pozitivnim ljudima, pročišćenim od toksičnih narativa. (U mnogim slučajevima ovo će značiti izbegavajte roditelje.) 7. Idite na psihoterapiju. Mnogo terapije.  Poslednja i prva stavka u ovom duhovnom "kleanzingu" naravno, najvažnije su. Moj Ikea babl sve do danas, bio je ne samo snažan, nego i dobro dizajniran. Već mesecima mi se činilo da ga baš ništa ne može poljuljati. Međutim, ni jedan babl ne traje zauvek i izgleda da je teško napraviti izo...