Džejms Bond: Era nove muškosti

Poslednji Bond film je, po mom skromnom mišljenju, definitivno jedan od najboljih ikada, a za sve to krivim tim sjajnih scenarista među kojima prosto moram izdvojiti Fibi Voler Bridž. Njen humor, blagi ironijski otklon od samog serijala, suptilna prozivka Džejmsa da je postao dedica i konačno sjajan tretman ženskih likova, prosto mora da se uoči. 

Fibi prosto izbija iz vrcavosti dijaloga, ali nam ona ili da ipak kažemo, ovaj film, možda konačno najavljuju da se feminističko polje borbe proširilo i na stereotipe od kojih pate muškarci, a koji nam najavljuju jedan novi tretman muškosti na filmu. 

Osećam blagu nelagodu dok ovo pišem, jer su mi u glavi reči Igora Stanojevića koji se oseća diskriminisanim što govorim o njegovom rodnom identitetu iz svoje "sužene" ženske perspektive, ali tako mi Fibi Voler Bridž, nastaviću. 

Naravno da je daleko od toga da je ovo prvi put da se dešava nešto ovako. Naprotiv, sam Džejms Bond doživeo je prekretnicu pod rediteljskom palicom Sema Mendeza, ali, ovo je prvi put da Džejms ljušti jabuku i pravi omlet detetu. I na svoje krvave rane stavlja štrikanog zeku. Razumemo se... 

Ipak,  postoji nešto jako važno u tome što je baš Bond, jedan jedini Džejms Bond, taj koji doživljava transformaciju. Da se razumemo, jako sam zadovoljna činjenicom da je novi agent 007, za sad, crna žena, ali gledati kako simbol "fuck boy"-a koji predstavlja sve ono o čemu je prosečan beli mušakarc sanjao, postaje, pod jedan - čovek u godinama, koga vrlo hot agentica ne želi da zaskoči nakon što mu skida košulju a on se ponadao, i pod dva SPJLER ALERT - roditelj. 

Ono što je posebno lepo je to što Bond nije izgubio svoju suštinu. On nije sad odjednom postao neki ćale za primer, naprotiv, više puta je nepotrebno doveo sopstveno dete u smrtnu opasnost (akcione scene sa detetom u kolima su epske! činjenica da je u njima onako slatko dete stvarno daje novu dimenziju stvarima) ali Džejms shvata da njegovo vreme, njegovo mačo vreme, prolazi i da je to skroz u redu. 

Svi delovi filma su perfektni, zaista, ali jedna od divnijih stvari je glavni zlikovac koga tumači Remi Malik, a koji, ako ga tumačimo iz perspektive Bondove jungovske senke (što on fakat jeste) takođe hrani tezu o drugačijoj muškosti. Naš prelepi antagonista, okrenut japanskoj kulturi, jednako je emotivni bogalj koji sa svojim traumama iz prošlosti ne zna šta da radi do da ih pretvara u destrukciju sveta. 

Sa druge strane, Džejms svoje emotivne ožiljke pretače u destrukciju samog sebe. Pa ipak, SPOJLER ALERT, gine za plemeniti cilj, za nešto veće od njega samog. 

Hvala ti Džejmse, ali nakon što obrišem suze, moram ti reći nešto - određena količina psihoterapije i razbijanje rodnih stereotipa spasilo bi te dosta ove muke, no dobro, hajde, tvojom pogibijom, raskrčio si put nekoj novoj muškosti i na tome ti hvala. 

***P.S. Pošaljite sms na 1158 na 3030 da bi Luka iz svog akcionog filma izašao kao pobednik!