Kako sam se pomirila sa dijasporom tačnije Srbima i Srpkinjama u rasejanju

Koliko od nas poznaje baš puno zemljaka u rasejanju? U pitanju je veliki broj... Koji konstantno raste. A koliko od nas je prilično blizak sa rasejanima u meri u kojoj socio-gastos distanca to dozvoljava? Puno. I taj broj konstantno raste. Ali ko od nas će da prizna da nekada baš umeju da nam idu na.... Živce. Verovatno niko, osim mene i ponekad predsednika ove zemlje, dakle samo budale... Međutim, moj odnos prema dijaspori od skora je promenjen iz temelja, a već danima pokušavam da shvatim zašto, odnsono u kome trenutku se taj obrt tačno desio. 

Mislim da se tako nešto nije desilo iznenadno već postepeno ali da je kulminatorni trenutak bio onaj u kome Bojana Novaković kod Kesića izgovara nešto otprilike - više novca dijaspora donese ovoj zemlji nego što će Rio Tinto ikad moći. 

I to je jedna velika istina i na tome im večno hvala. Ali strašno je zajebano kada vas vole isključivo zbog para. Možda me i to trigeruje u tom našem love and hate odnosu. Podsećaju me na pokojnu baba tektku Rajnu. Vrlo dobro je manipulisala svojom vrlo visokom penzijom zaposlene ekonomistkinje Genexa u zlatno doba jugoslovenskog uvoza i izvoza. Ali taj mesečni džeparac imao je svoju cenu. U roku od pet minuta moraš da zoveš da se zahvališ, a onda, vrlo verovatno sa baba tetkom moraš ogovarati i sopstvenu majku. Istina, sopstvena majka pružala je materijal za tako nešto. 

Postoji ipak razlika između dijaspore i  baba tetka Rajne. Oni nikada nisu ucenjivali za keš, stvarno, davali su i šakom i kapom i za to im večno hvala. I kada je ćaletovom ćaletu trebao veštački deo nekog organa, i kada je bilo bombarodvanje i kada svrate pa tutnu nešto u kovertu i kad su upitanju poplave i kad lečimo bolesnu decu... 

Jednostavno, dijaspora je kao i Republika Srpska, uvek tu da nam se nađu, gledaju nas kao u nekakvu svetinju, a mi ne provaljujemo da postoje dok nam ne zatrebaju. A realno, zatrebaju nam. Dijaspora, ne republika Srpska, oni materijalno stoje gore od nas. 

Ovom prilikom pozdravljam i mog vernog čitaoca iz dijaspore koji je ostvario kontankt sa mnom dok sam još pisala za Novu i koji još uvek pita za moje zdravlje <3 

Međutim, ono što moram reći  da dijaspora radi, poput pokojne baka tetka Rajne - često umeju da sa udobne distance novčano obezbeđeni (kao što je i Rajna bila) govore onima što su u sranju, kako da se ponašaju dok su u sranju, a pogotovu vole da u njima bude osećaj ljubavi prema domovini ne shvatajući da se domovina drugačije voli sa distance i kada smo u njoj. 

Tako na primer, naša dijaspora u želji da pomogne, često završi na humanitarnom koncertu Ivane Žigon jer želi da donira za kosovske svetinje ali se frapira kada navijači sa tribina krenu da skandiraju "ko ne skače peder", pa i oni jadni šta će krenu da cupkaju, jer svi oko njih cupkaju. 

Međutim, nisu meni trebali Rasta i Cobi da mi kažu, ali sestro u dijaspori su pare. Trebala mi je Bojana Novaković da mi kaže, e dijaspora dolazi da vam pomogne protiv Rio Tinta. 

Ta jedna jednostavna rečenica, bila je sve što mi je trebalo da čujem kako bih shvatila da su oni uvek na našoj strani i da ih kao i porodicu treba voleti takvi kakvi su. 

Ako je moguće, valja se i objasniti im par stvari iz ugla onih koji zapravo žive u zemlji koju ovi idealizovano preobožavaju, odnosno, ta zemlja koju oni preobožavaju poput Jugoslavije možda zapravo i ne postoji osim u sećanju, pa ipak, tako velikodušnoj ponudi za pomoć u zube se ne gleda. 

Republika Srpsla da oprosti ovaj tekst. 

Ko iz dijaspore može neka ode na ovaj link da pogleda kako da pomogne mom kolegi sa klase. 

Hvala baka tetka Rajna za sve ako me gledaš, kao i dijaspora, negde odozgore. 

P.S. 

Hvala i ekipi iz Švedske dijaspore za sve što trenutno radi za moj životni standard <3