SARA STVARA

Posredstvom drage mi profesorke Srbljanović, koju volim da pratim na društvenim mrežama, pročitala sam novi tekst Borisa Dežulovića koji mi je baš onako jako srušio sneška.  Najtačniji i najbolniji deo teksta glasi:  "Stara Srbija tako mladu drži za jaja na najgluplji zamisliv način. Sve Mlada Srbija pametno smisli, u tome su šampioni Balkana, organizovani i duhoviti, koordinacija radi, društvene mreže gore, urbana gerila razbija, baš sve isplaniraju i ukalkulišu, samo jedno ne: šta ako budu pitali za Srebrenicu i Kosovo? Mladi lavovi onda se u Uberu mole ikonici svetog Vasilija Ostroškog da ih niko ne pita za Srebrenicu i Kosovo, a stara Srbija, ni sama ne verujući kako joj je mladost tako glupa, iz vekovnog čistog mira – gle čuda – pita za Srebrenicu i Kosovo. I tako svaki put. Stvar je pouzdana kao kozmodisk: izgleda šašavo, ali deluje." Uboo je stari Boris, o stilu prekaljenog pera i da ne govorim, ali čitam to i mislim se u sebi - "a da malo jedeš govna".   Men...

Nije lako biti političko biće u Srbiji, čak i kada u politička bića svrstamo sve one koji imaju pravo glasa pa makar ga ne iskoristili. Hteli da priznaju ili ne, oni i na taj način učestvuju u političkom životu Srbije. Da li ćemo ih zbog toga osuđivati ili ne, ne znam. Ja lično ne bih pošto sam skoro uhvatila sebe u preispitivanju kada sam doživela novo razočarenje u čoveka u koga sam polagala, a možda još i polažem, sada već ne veliku već osrednju nadu, da nam promenu može doneti. Pitala sam samu sebe - nisi li malo previše razmaženo biračko telo da bi tek tako mogla da odbaciš Nebojšu Zelenovića nakon tek jednog lošeg medijskog nastupa? Imaš li to pravo ili si samo toliko privilegovana da nisi svesna šta činiš?  Hmmmm... Pa jesam privilegovana, to je tačno. Ali mogu reći da nisam osoba koja nikada nije trpela posledice zbog svog javnog nastupanja protiv ove vlasti niti mogu reći da nisam svesna u kojoj meri ljudima mogu zavisiti poslovi i u kojoj meri smo ucenjeni u ovoj zemlji. ...

Koliko od nas poznaje baš puno zemljaka u rasejanju? U pitanju je veliki broj... Koji konstantno raste. A koliko od nas je prilično blizak sa rasejanima u meri u kojoj socio-gastos distanca to dozvoljava? Puno. I taj broj konstantno raste. Ali ko od nas će da prizna da nekada baš umeju da nam idu na.... Živce. Verovatno niko, osim mene i ponekad predsednika ove zemlje, dakle samo budale... Međutim, moj odnos prema dijaspori od skora je promenjen iz temelja, a već danima pokušavam da shvatim zašto, odnsono u kome trenutku se taj obrt tačno desio.  Mislim da se tako nešto nije desilo iznenadno već postepeno ali da je kulminatorni trenutak bio onaj u kome Bojana Novaković kod Kesića izgovara nešto otprilike - više novca dijaspora donese ovoj zemlji nego što će Rio Tinto ikad moći.  I to je jedna velika istina i na tome im večno hvala. Ali strašno je zajebano kada vas vole isključivo zbog para. Možda me i to trigeruje u tom našem love and hate odnosu. Podsećaju me na pokojnu baba ...